Ženi Lebl

Ženi Lebl ro]ena je 20.06.1927. godine u Aleksincu. Od 1933. godine je živela u Beogradu, gde je završila nižu gimnaziju.

Uoči odvođenja jevrejskih žena i dece u logor na Sajmištu pobegla je u Niš gde je živela pod lažnim imenom. Zbog ilegalnog rada uhapšena je početkom 1943. godine i oterana na rad u Rajhu, a oslobođena je u Berlinu 1945. godine.

Po povratku u Beograd završila je gimanziju i studirala pravo i Novinarsko-diplomatsku visoku školu. U isto vreme radila je kao saradnik ''Politike''.
1949. je ispričala vic o ''ljubičici beloj'', nakon čega je uhapšena zbog ''kleveta protiv naroda i države'' i kažnjena "prinudnom merom društveno-korisnog rada sa lišenjem slobode u trajanju od godinu dana''.
Posle dve i po godine provedenih po zatvorima u Ramskom ritu, Zabeli, na Grguru I, Grguru II i Golom otoku pomilovana je.

Septembra 1954. godine iselila se u Izrael i posvetila se istraživanju istorije Jevreja na tlu bivse Jugoslavije, naročito u Srbiji i Makedoniji.

Objavila je više desetina knjiga, od kojih su neke objavljene i na srspkom jeziku. Bavi se i prevođenjem na srpski jezik.