Sve ono što je iz života odstranjeno, prećutano, osenčeno nerazumevanjem predmet je spisateljskog interesovanja nesputanog duha Ratka Adamovića. Svakom svojom knjigom on pokušava da dosegne tajnu i da je vrati u život svagdašnji kao ključ za sve procese koje naša čula i poznanja tek intuitivno osećaju. Njegovi likovi se dele na dve dominantne grupacije; čuvare tajnih znanja i arhetipske likove brojgelovskih prostaka i primitivaca. Prvi ukazuju na onostrano gde i živi njihovo istinsko biće a drugi pokušavaju nebo da svuku na zemlju. Ali magični izraz Adamovićev, arhetipski oblikovan mističnim, druidskim, ezoterisjkim ne beži od nevidljivog sveta, naprotiv. On ga tumači i osvetljava kroz sudbinu svojih junaka, kroz njihovo nepripadanje dvodimenzionalnom svetu i viđenja svih onih koji „dišu sa nama“ ali u drugoj vremenskoj i prostornoj dimenziji.

Pisac želi da nađe odgovore jer ih istrajno traži, zalazeći u sve oblike svesti i iskustva. Kraljev vrač traži pitanja jer odgovore zna, prepliće intuitivno poznanje sa idejom života da bi na pravi način postavio pitanje smisla. Onaj ko se usudi da napiše knjigu u kojoj su odgovori jasni, sudbinski određeni, mistično determinisani, samo treba postaviti prava pitanja, koja podrazumevaju iskrenost, neminovno će napisati književni brevijar života. Neće ga rastumačiti ali neće ga, što je najvažnije, ni uprostiti onako kako to čini savremena književnost.

Bekstvo kraljevog vrača je upravo takva knjiga, tragična i topla u svojoj ljudskoj dimenziji, kompleksna u duhovnom doživljaju sveta, mistična u bajkovitosti, tačna i eksplozivna u autorskom konceptu i piščevom nepokorenom senzibilitetu.