Ovo je zbirka antiratnih priča kroz godine koje su pojeli skakavci, poplavile mutne vode, otrovale velike isprazne reči koje su se (kako to uglavnom na kraju biva), pretvorile u pepeo, blato i dim, ostavljajući gorak ukus u ustima. I zbog tuđih, a još više naših sopstvenih reči.

(Anti)junaci iz knjige se i ne trude da shvate u šta su uvučeni ne svojom voljom niti krivicom. Imena im nisu važna. Idu, pucaju, ubijaju,
zaboravljaju, pa sve ispočetka. Ne raduju se jer se u ratu ne spasava duša, već prlja i gubi, ma zbog čega se borili. Za njih nema medalja. Oni su ili ispred streljačkih vodova ili u njima. Oni samo žele da izađu iz tog pakla. Oni žele nazad svoja imena.

Blato i dim su sastavni deo ratova, nešto po čemu gamižu i što osećaju i heroji i kukavice, i žrtve i zločinci. Kal se zavuče pod nokte,
dim baruta u nozdrve, pa nikad više ne nestanu, koliko god prali ruke i duvali kroz nos.
Autor ovom knjigom osuđuje svakog i daje oprost svima jer ljude bez imena ne možemo ni da volimo ni da mrzimo. Oni ne postoje. Tek kad ih imenujemo oni dobiju identitet, nacionalnost, poreklo… Dobiju lice i na njemu grč ili osmeh. A onda krene mržnja ili ljubav.

Istorija ljude čini bezimenim, samo cifrom u statistici. Kada završite sa čitanjem ove knjige shvatate da su bezimeni postojali i da još
uvek, nažalost, žive pored nas. Ovom zbirkom autor izjednačava mrtve i preživele, hrabre i kukavice, gubitnike i pobednike, jer su svi oni zapravo samo – žrtve.

Format: 13x20 cm
Broj strana: 156
Pismo: Latinica
Povez: Mek