Minuciozan pripovedač, Saša Ignjatović je očigledno književni zanat ispekao u novinama, uspevajući da se drži jednog od najvažnijih pravila: da se ne sme biti dosadan! Njegove teme su naizgled sitne gradske bizarnosti, nedeljni perači automobila, slučajni prolaznici koji cepaju plakate, bifei i kafane u kojima, po njemu, Beograd skriva svoj jedinstveni duh, ulice i trgovi, rasklimatani tramvaji i autobusi kroz čija se otvorena vrata vidi Ada i blistava reka koja će prekinuti putovanje u centar grada nekom osetljivijem putniku. Tu su i skice za portrete gradskih lepotica, pijanaca koji se toliko zanesu plovidbom Dunavom da svojom šikljom preoru baštu nekom čoveku u Višnjici, a takođe i gradski klinci, penzioneri i dokone badavadžije, ukratko čitav jedan svet koji živi samostalno na stranicama Sašine knjige.
Momo Kapor
BG Blues neće sa zadovoljstvom čitati samo Beograđani, već svi oni koji žele da osete ili su već osetili jedinsteven beogradski duh lutajući njegovim ulicama i posmatrajući njegove ljude.
Politika, Beograd
Pripovetke o BG bluzerima, pobednicima i luzerima, badavadžijama i inadžijama, beogradskim bulevarima i sokacima, kafanama i pijacama, odžacima i oblacima... jednoga dana imaće ne samo književnu, nego i istorijsku vrednost.
Vesti, Frankfurt
Među koricama ove knjige obitava čitava jedna galerija poznatih javnih ličnosti, ali i sasvim i posve obični ljudi, kroz čije priče autor živo opisuje prestonički milje.
Glas javnosti, Beograd

282 str.