Zna se da urođenički šampioni iz sliva Ama­zona, baratajući lukom, nišane umesto jednim na oba oka, usmeravajući ih niz strelu iskosa. Tako njihovi pogledi ne klize naporedo, nego se dodi­ruju stopljeni u jedan udvojeni pogled. Međutim, oni tako samo nišane. Što se pogotka tiče, oni ni­kad ne promašuju i smatraju da ne pogađa strela cilj, nego obratno, cilj strelu.

Bilo bi razložno poželeti književnost koja po­stupa na sličan način. Bilo bi razložno poželeti ta­kvu književnost koja bi se u svakoj rečenici borila za svog čitaoca. I to ne za jednog, nego za dva či­taoca odjednom. U istoj rečenici za oba. Jednog, koji živi sada i drugog koji će živeti sutra. Mogli bismo poželeti književnost čije bi geslo bilo: ko pro­čita jednu rečenicu, ne može da ne pročita sledeću.

Upravo zato priče sa živim ljudima koje su izazvale različite komentare i od kojih se većina nalazi u ovoj knjizi, ostaju za pisca zagonetka. Na­ravno, pogoditi nekog u vremenu sadašnjem iz vre­mena prošlog, kako čine neke od tih priča, znači raspolagati većim zaletom nego drugi. Za Šta, uo­stalom, treba imati daha. Ali šta će biti sa priča-

ma o živim ljudima kada ti ljudi više ne budu ži­vi? Priča Konjica, pisana za života Zorana Miši­ća, sada kada Mišića više nema, pruža odgovor, koji pisac ovih redova još uvek nije u stanju da iš­čita. Jesu li te priče sa živim ljudima priče za jed­nog ili oba čitaoca? Je li tu spisatelj nanišanio na oba oka ili samo jednim? Ostaje da o tome presu­di čitalac i to onaj sutrašnji...

Što se mene tiče, ja bih upozorio na činjeni­cu da ova knjiga sadrži dve sasvim zasebne i celo-vite priče, koje su među sobom ,,u tajnoj vezi" ka­ko bi rekao jedan pisac kojeg volim. Na pitanje postavljeno u jednoj dobija se odgovor u drugoj od tih priča, a ako se pročitaju zajedno, one čine treću priču, koja bi se mogla shvatiti i kao auto­biografija pisca u ženskom licu. To, naravno, ni u kom slučaju ne smeta da se shvati i čita svaka od tih priča zasebno, a tako če ih čitati većina čitala­ca. Onima pak, koji se odluče da ta dva štiva u knjizi potraže i sastave, pisac će pomoći utoliko, što če otkriti da se jedna od priča zove Varšavski ugao, a da pitanje postavljeno u drugoj glasi: Da li neko preuzima sada moje sećanje od mene i na-sleduje ga? Znajući naslov jedne, drugu će priču čitaoci naći sami i tako od dve priče dobiti treću. Tu dvadeset prvu priču u ovoj zbirci od dvadeset pripovedaka pisac poklanja srećnom pronalaza­ču. Za nju izdavač nije platio ni hartiju ni hono­rar, a kupcima ona nije uračunata u cenu knjige. Ona je ulovljena zahvaljujući tome što, nišaneći na svoj plen, spisatelj nije žmurio na jedno oko. Otvorio je oba, pokušao da levim gleda kroz desno, kao što čine urođenički šampioni iz sliva Amazona kada barataju lukom i strelom.

I sada, umesto pisca, evo, pogađa ili promašuje čitalac

Izdavač: Dereta
Format: 12x21
ISBN: 86-7346-256-8
Povez: broširan
Pismo: latinica
Br. strana: 266
God. izdanja: 2002