Despot. Reč koja sama za sebe ima određeno sazvučje, kako u izgovoru, tako i u shvatanju. Pisac uspeva da opovrgne i izopačenost reči "despotizam" koja je našla neposrednog korena u njegovoj temi, a neposredna je u našem ovovremenom životu, korišćena i rabljena do poniženja. Vladimir Mladenov poštuje Despota u onovremenom postojanju, ali ga razobličuje, ili mu bar tako samo pomaže da se razobliči do ljudskog bića, ljudskog tela i emocija dolivenih pre svega strahom o vaseljenskom ostajanju. Despot je u životu i sukobu sa samim sobom, dakle kao sapretpostavljanjem da je izvan životni, da je večan i neuništiv, sve do saznanja da se sve prinudno ili logično približava svom kraju, pa tako i njegov život. Kroz petnaest romansiranih pripovedanja, u nekolikima i razuđenih segmenata, koji pak čine celost, autor dopušta i vodi Despota, to ljudsko polubožanstvo, od njegovog rođenja, da uz roditelje, zatim bližnje i usputne ličnosti, uz snagu, brutalnosti i nežnosti dospe do sebe samog i sopstvene spoznaje.
I zaista, sav život, kao da je samo poslednji pohod.
Nedeljko Terzić

76 strana, format: 21 cm, ćirilica