U teškim vremenima, koja veliki broj ljudi preživljava s gorčinom, strahom ili ozlojeđenošću u duši, traganje za lepotom u knjižnjevnim delima ili već i samo pokretanje pitanja o lepoti pojedinih bića u njima ili lepoti postojanja kao takvog, ume da izazove negodovanje, otpor, čuđenje, pa ponekad čak i gnev. Kao da je neumesno ili možda i uvredljivo govoriti o takvim stvarima dok se naokolo sreću mahom ljudi nesrećni i osujećeni. Iza ovakvog stava ne stoji neka ’logika’, ali stoji određeni afektivni naboj.

Budući da se u većini dela koja se ovde analiziraju pažnja usmerava upravo ka fenomenima kakvi su lepota, sreća (ostvarena i neostvarena, koja jeste ili bi mogla biti u vezi s lepotom), zatim povoljna mogućnost, kao kontrast nepovoljnoj, barem isto onoliko koliko je nepovoljna kontrast povoljnoj, najzad lepota u svetlosti tragike, kao derivacija stvaralačke zamisli po kojoj se tragika ukazuje u svetlosti lepote – biće dopušteno da se pomene da su sva vremena, koliko ljudi pamte, uvek bila dovoljno teška i ispunjena nesrećama i strahotama svih vrsta, da se već sama činjenica da umetnost, uprkos tome, ipak postoji, može videti kao svojevrsna pobeda nad tim i takvim okolnostima.

Format 14x20 cm • 267 str.