Odsustvo gladi predstavlja dramu kojom se niko nije pozabavio.
Baš kao i one retke bolesti kojima se istraživači više i ne bave, tako i ne-glad teško da može da pobudi radoznalost: osim žitelja arhipelaga Vanuatua, niko drugi od nje ne boluje.
Naša zapadnjačka preuhranjenost s tim nema nikakve veze. Dovoljno je da izađete na ulicu i vidite kako ljudi crkavaju od gladi. A da bismo zaradili hleb nasušni, primorani smo da radimo. Kod nas je apetit veoma snažno ukorenjen.
Na Vanuatuu apetita nema. Tamo se jede iz učtivosti, da se priroda, jedina gazdarica u kući, ne bi uvredila. Ona se brine o svemu: riba se peče na kamenu uzavrelom na suncu, i tačka. I naravno, izvrsno je, bez po muke - gotovo bismo se požalili da "tu nema nikakvog štosa"...
...Sve ono o čemu govorim ni meni nije strano. U stvari, ono što me kod Vanuatua fascinira jeste što u njemu u tolikoj meri prepoznajem geografski izraz svoje suprotnosti. GLAD, TO SAM JA.

Povez: BROŠ , Format: A5, Broj strana: 153