Remon Keno je savremeni francuski romansijer, pesnik, esejist i matematičar (1903-1976) nije nepoznat našim čitaocima. Pored pesama u antologijama francuske lirike, kod nas su prevedena još dva njegova dela, roman "Moj prijatelj Pjero" i "Stilske vežbe", svojevrsna parodija svakog pisanja. Od nadrealističkog pokreta, kojem je pripadao u mladosti, Keno je nasledio smisao za crni humor i duh eksperimenta, a pre svega svoj izazovni anarhizam. No, glavna Kenoova preokupacija, vrelo svih njegovih nadahnuća, jeste fenomen jezika. Ovaj akademik uveren je da je akademski francuski jezik mrtav, stoga književni jezik zamenjuje kolokvijalnim, stvara sopstvenu sintaksu i sopstveni pravopis. "Jedino na šta pretendujem", kaže Keno, "to je da pišem onako kako se meni sviđa, po svom malom ćefu."

U tom smislu roman "Caca u metrou" može se smatrati nekom vrstom uzorka u kojem se ogledaju sve kenoovske stilske, filozofske i jezičke osobenosti: smena banalnog i lažno-uzvišenog, skepticizam i čovekoljublje, kolokvijalni govor pun vulgarizama, kao i fonetski način pisanja. Nema sumnje, popularnosti romana "Caca u metrou" doprineo je ne samo Kenoov jezički humor i kalamburi, nego i izvesni "vukovski izrazi" kojima ta knjiga obiluje.
"Caca u metrou" pleni čitaoca pre svega svojom atmosferom, smenom realnih i irealnih okolnosti koje se isprepliću na način da ih je teško razgraničiti, pirotesknošću turobnih pariskih predgrađa, kao i svojim likovaima čije ponašanje i prerušavanje, u nepredviđenim i napetim situacijam, podsećaju na prve dane nemog filma.

povez: broš | format: B6, broj strana: 210