Hadži Murat je poslednji Tolstojev roman, objavljen posle njegove smrti. Jedan moćni osvajač i jedan brojno mali narod a velik dušom, sudarili su se i krv lije. Od prve stranice romana, od onog novembarskog sutona kad je Hadži Murat ujahao u nemirno čečensko selo, čitalac sve prisnije duhovno srasta s njegovom poetičnom ličnošću i s bolom preživljava ono zlosrećno aprilsko svitanje u šumici okađenoj puščanim dimom kada su ga smrtno ranjenog sasekle kozačke sablje. I zauvek pamti kako su nad njegovim obezglavljenim telom u utišanom jutru posle okršaja – zapevali slavuji.

Lav Tolstoj je rođen 1828.godine. Potiče iz stare aristokratske (grofovske) porodice, ali nije držao ni do aristokratskog porekla, ni do aristokratskih prava – uvek je bio naklonjen narodu, voleo ga, trudio se celog života da mu pomogne.

Rođen je na grofovskom imanju u Jasnoj Poljani, gde je proveo najveći deo svoga života; umro je na željeznickoj stanici Astapovo 1910 godine, pošto je od kuće bio krenuo po nevremenu,u osamdeset drugoj godini. Ljubav prema ljudima je njegova najbitnija osobina, posebno ljubav prema običnom čoveku iz naroda, prema seljaku kmetu, prema ruskom narodu. Napustio je studije, došao u Jasnu Poljanu i poceo da se bavi imanjem. Oslobađao je svoje kmetove, delio im zemlju, pomagao ih, podigao školu za seljačku decu, pisao knjige – pedagoški rad bio je jedna od njegovih preokupacija. Bio je stalno protiv nepravde i siromaštva, ličnim primerom pokazao je kako treba brisati staleške razlike. Zbog takvih stavova došao je u sukob sa plemstvom, vlastima, crkvom i porodicom. On je ozlojađen nepodnošljivim razlikama u društvu : na jednoj strani su oni koji gladuju, na drugoj su oni koji skoro ništa ne rade a žive u izobilju : “Okupili se zločinci koji su opljačkali narod, nakupili vojnika i sudija da štite nihovu orgiju, i piruju. Narodu ne ostaje drugo nego da opljačkano uzme nazad”.

Piše članke i traktate o aktuelnim društvenim pitanjima: Šta da radimo, O gladi, U čemu je moja vera. Godine 1908. piše traktat Ne mogu da ćutim. Roman Vaskrsenje je konačan obračun sa vlašću, plemstvom i crkvom. Crkva ga je isključila iz svojih redova i anatemisala ga. Radnici jedne moskovske fabrike poslali su mu poklon sa posvetom: “Vas je zadesila sudbina mnogih velikih ljudi, koji idu ispred svog veka. I ranije su ih spaljivali na lomačama, uništavali u tamnicama i progonstvu. Neka vas isključuju iz čega hoće i kako hoće fariseji – vladike. Ruski ljudi će se uvek ponositi vama, smatrajući vas svojim, velikim, voljenim. Pet hiljada ljudi se slilo u Jasnu Poljanu da isprati Lava Tolstoja koji je sahranjen, po njegovom zaveštanju, bez obreda, u običnom drvenom sanduku, u Zabranu, omiljenom mestu svoga detinjstva.

Format: 13x20 cm
Broj strana: 136
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek