Poruka dva mudraca- nad knjigom »Izaberi život« posle 30 godina

Ova knjiga je nastala pre nešto više od 30 godina. Stvorena je iz serije razgovora koji su vodili Ikeda i Tojnbi od 1971. do 1974. godine. Nešto malo posle završetka ovih razgovora, Anold Tojnbi je umro, oktobra 1975. godine u 86. godini života. Sam Tojnbi je u predgovoru koju je napisao u trećem licu govori o nekim čniocima koji su uticali na njegove stavove. »Priznaje« da je pesimizam često ispoljen na ovim stranicama, možda vezan za njegovu starost, dok druge razloge svom pesimizmu vidi u tome što je istoričar koji je proučavao mnoge padove čovečanstva, što je razočarani zapadnjak i hrišćanin. Zaista, čitalac ove knjige biva iznenađen jednim paradoksom: Tojnbi kritikuje zapadnu civilizaciju, hrišćanstvo, demokratiju a Ikeda ih blagonaklono brani. Zašto taj mudri starac Tojnbi, tako malo veruje u svoju civilizaciju?

Da bi odgovorili na ovo pitanje, mora da se prisetimo okolnosti u kojima je ova knjiga pisana i okolnosti čitavog Tojnbijevog života. Arnold Tojnbi (1889-1975), je bio jedan od najčuvenijih svetskih istoričara 20. veka. U svojoj knjizi Proučavanje istorije¸ koja je pisana više od četvrt veka, a koja je srećom, dva puta štampana na našem jeziku u velikim izvodima, pokušao je da napravi jednu od najsmelijih sinteza svetske istorije u istoriografiji svih vremena. On je svetsku istoriju podelio na istoriju velikih civilizacija, koje se rađaju, rastu i propadaju, baš kao i živi organizmi. Po svoj prilici je verovao, a to nagoveštava i u svom predgovoru za ovu knjigu koja je pred nama, da se zapadna civilizacija bliži svom kraju. Takav pesimizam je verovatno i plod osobenog životnog iskustva za Britanca njegovog socijalnog položaja i pokoljenja. Rodio se i mladost proveo u svetu koji je verovao da je progres nauke i društva nezaustavljiv i nesporno blagotvoran. Rodio se u najvećoj imperiji svih vremena. Video je kako se tehnologija i nauka u oba svetska rata pretvaraju u čudovišta koja prete uništenju ne samo civilizacije, nego i života. Video je kako demokratske vrednosti bivajui skoro uništene nacizmom i staljinizmom. Video je sumrak britanske imperije. Video je propadanje svih temeljnih kulturnih i etičkih vrednosti, izvitoperavanje svih usrećiteljskih projekata čovečanstva. U samom trenutku pisanja ove knjige, svetska naftna kriza 1973. godine i opšta tadašnja situacija nikako nisu mogli da uliju mnogo optimizma ni u manje skeptične posmatrače. Tada je izgledalo da je blagostanje Zapada posle Drugog svetskog rata, zauvek prošlo, te da je zapadni svet u još jednom velikom sunovratu. Otuda njegova razočaranost skoro svim zapadnim vrednostima, pa i hrišćanstvom. Ona je tolika, da Tojnbi u ovoj knjizi, koja zapravo najviše govori o traganju za Bogom, smatra da je »Bog« pojam koji je, u zapadnom smislu te reči, izgubio kredibilitet, pa ono što bi drugi nazvali Bogom, zove »konačnom duhovnom realnošću«.

Neki njegovi stavovi današnjem čitaocu izgledaju zazorni. Na primer, oko uloge sindikata ili oko diktature. On podjednako sindikate optužuje za pohlepu kao i kapitaliste. U ptanju je uticaj trenutka, pod koji potpadaju i najveći umovi. Sedamdsete godine su godine labudove pesme starih masovnih britanskih sindikata i velikih štrajkova. Međutim, slom sindikata, i u krajnoj liniji nestanak britanske radničke klase nisu bili proizvod njihovih preternih zahteva, već promena u sveskoj privredi. Što se diktature tiče, Tojnbi pokazuje začundu blagonaklonost za umerenu diktaturu, kakva je naprimer, ona Oktavijana Avgusta u carskom Rimu, ako je alternativa haos. Ta »umerena i prosvećena« diktatura, bi po Tojnbiju mogla da dovede do stvaranja neophodne svetske države. Paradoksalno, demokratiju, poreklom evropsku instituciju, brani Japanac Ikeda, koji vrlo razumno ukazuje na opasnosti makar i »prosvećene« diktature. Sa druge strane, Ikeda pomalo šokira čitaoca iz 21. veka stavovima da je homoseksualizam među tinejdžerima manje zlo od neželjene trudnoće i zalaže se za odvajanje polova u nastavi. Kako danas prići ovakvim neobičnim stavovima? Prvo, treba centiti u njima jedan sve manje pristutan kvalitet: iskrenost. Danas, kada je teror »političke korektnosti« uškopio u velikoj meri otvorenu diskusiju, odvikli smo se od otvorenog izražavanja stavova. Drugo, stavovi naša dva autora zavise od njihovih životnih i intelektualnih iskustava. Tojnbi na primer, po osnovnom opredeljenju možda ponajviše klasičar, uvek je pred očima imao sudbinu tragičnu sudbinu antičke demokratije.

Zanimljivo je razmisliti u kojoj su meri ova dva mudra čoveka uspela da predvide njihovu budućnost, a našu sadašnjost? Oni su u ovoj knjizi dotakli sva pitanja ljudskog postojanja:večita, dugoročna, aktuelna. Što se večitih pitanja tiče, o odnosu prema svemiru, o pottrebi duhovnog i moralnog usavršavanja, ona izgledaju jednako udaljena od rešenja, kao što su bila otkako ih čovečanstvo postavlja. Ali njihovi sudovi su deonekle mogu proceniti tamo gde nude konkretnu analizu stanja u svetu. Svetska država i prevazilaženje nacionalizma, kao opasne post-hrišćanske religije Zapada, nadrastanje lokalnih suverenih država kao premalih za probleme čovečanstva i nestabilnih entiteta, još se čine da su neostvareni ciljevi. Međutim, neke konkretne ideje, kao da su se donekle i ostvarile. Na primer, Ikeda je smatrao da je način integracije Evrope, preko federacije ravnopravnih članova, bolji put od ujedinjenja pod okriljem moćne centralizovane države kao što je bilo drevno Kinesko carstvo. Tojnbi, slično i svom stavu o umerenoj diktaturi, zagovara i primenu iskustva Kineskog carstva. Zanimljivo, on predviđa uspon Kine, ali ne zbog privredne snage, kao što se stvarno desilo, već zbog toga što je Kina uspevala da najveći broj ljudi ujedini pod istom vlašću na najduži vremenski rok u ljudskoj istoriji. Što se tehničkih detalja ujedinjenja čovečanstva tiče, oni su dosta precizni: pominju i stvaranje evropske valute i centralne banke i međunarodne mirovne snage koje ako treba intervenušu da zavedu mir, ili da, ako zatreba zbace lokalne diktatore. Ova potonja vizija je, uverni smo, ostvarena na način koji oni ne bi smatrali dobrodošlim.

Međutim, ovu knjigu ne treba čitati niti kao proročanstvo, niti kao spisak preciznih i konkretnih pravila za život. Ona je apel dva mudra čoveka čovečanstvu, da nađe u sebi snage da sačuva celinu života, ne samo ljudskog, a pre svega, dostojanstvo života i postojanja. Ono što je čini posebno neobičnom, reklo bi se dragocenom, je što kondenzuje moralne i intelektualne pouke i upozorenja Istoka i Zapada, drevnih vremena i sadašnjice. Ova knjiga je jedan smeli prelet preko moralnih i naučnih ideja cele planete i čitave ljudske istorije.


Predrag J.Marković
Prevodilac i lokalni istoričar

Izdavač: Dereta
Format: 16.5x24.5
ISBN: 86-7346-490-0
Povez: tvrdi+zaštitni omot
Pismo: latinica
Br. strana: 371
God. izdanja: 2005