ASPAZIJA
Izgledalo je kao šteta da moje ime umre zajedno sa mnom, budući da ono nije povezano s velelepnim spomenicima kao ime čoveka koji ih je podigao. Zalazeće sunce bacalo je crvenkasti sjaj na beli mermer Partenona, razbijajući utisak olimpijskog spokoja. Spomenici će nadživeti nas, našeg sina i sve one koji sada stoje u njihovoj senci. Partenon je pripadao večnosti, poput duša ratnika koji su poginuli kako bi spasli ono što on predstavlja.

MERI
Meri je prošla Britanskim muzejom do sale u kojoj su bili izloženi mermerni kipovi. Kipovi su bili raštrkani naokolo dok su dve kompozicije s friza bile labavo spojene. Prišla je kipu ležećeg Dionisa i dodirnula hladan sivi mermer.
„Čudno kako i gde smo završili“, rekla je naglas.

Autorka bestselera Leonardovi labudovi putuje kroz vekove kako bi ušla u srce dve izuzetne žene i otkrila strasti, ambicije i sporna pitanja vezana za Elginove mermerne kipove.

Elginovi mermerni kipovi izloženi su u Britanskom muzeju gotovo dve stotine godina i podjednako dugo su predmet žestokih nesuglasica. U knjizi Krađa Atine, Karen Eseks opisuje neverovatan put mermernih kipova kroz uzbudljive priče Meri Nizbet, supruge grofa od Elgina, engleskog poslanika u Konstantinopolju, i Periklove ljubavnice Aspazije, žene najmoćnijeg čoveka u Atini, tokom zlatnog doba tog grada.
Rat s Napoleonom je na vrhuncu, a dvadesetjednogodišnja nedavno udata grofica Elgin, škotska bogata naslednica i čuvena lepotica, očarava moćnike Otomanskog carstva, koristeći svoj šarm kako bi dobila odobrenje za smele namere svog muža da opustoši Partenon i odnese veličanstvene kipove u Englesku. Dva milenijuma ranije, Aspazija, mislilac i hetera, ozloglašena osoba u Atini, s podjednakom odlučnošću je koristila svoju oštroumnost, čari i uticaj dok je stajala pored Perikla usred žestokog protivljenja njegovoj želji da podigne najčuvenije spomenike koje je svet do tada video.
Ispunjena romansama i intrigama, pohlepom i slavom, Krađa Atine predstavlja očaravajuću istorijsku priču i prozor u intimni život dve najuticajnije i najintrigantnije žene u istoriji.

Format: 13x20
Broj strana: 464 strane
Pismo: Latinica
Povez: Mek