Luiđi Pirandelo jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka. Inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati „veoma modernim“.

Obrazovanje je stekao u Palermu, Bonu i Rimu, gde je proveo veći deo života. Nažalost, njegov miran porodični život često su potresali iznenadni i teški udarci sudbine, kao što su finansijski krah roditelja njegove supruge i njen potonji gubitak razuma. Taj događaj imao je veliki uticaj na samog Pirandela.

Svetsku slavu sicilijanski pisac stekao je posle Prvog svetskog rata, a naročito po osnivanju vlastitog pozorišta u kojem je bio impresario i reditelj. Turneje tog pozorišta po Evropi i Americi bile su trijumfalne, a prema njegovim komedijama i romanima snimljeni su mnogi filmovi kako u Italiji tako i u Holivudu.

Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1934.godine.

U svojim delima, prožetim pesimizmom i nihilizmom, osobenim i tragičnim humorom, autor pobija pozitivističku veru u razum. Ceo njegov opus odiše gorkim razmišljanjima i paradoksalnim zaključcima.

Pirandelo je napisao sedam romana od kojih su najbolji Pokojni Matija Paskal (1904), koji se bavi odnosom jedinke i birokratskog aparata, pa i sveta uopšte, i Jedan, nijedan i sto hiljada (1924) u kojem je zastupljena jedna od njegovih omiljenih tema: pluralitet ličnosti.

Slavni pisac je autor i nekoliko zbirki novela od kojih je najznačajnija Novele za godinu dana (od predviđenih 365 napisao je 246). U tim pripovetkama junaci su obični ljudi neobičnih sudbina i one predstavljaju vešt spoj italijanske verističke pripovetke XIX veka sa zahtevima novog doba.

Najveći doprinos svetskooj književnosti, Luiđi Pirandelo je dao svojim pozorišnim delima, u kojima su zbivanja i situacije opisani u pripovetkama i romanima dramski uobličeni. Najčuvenije delo ovog žanra je Šest lica traži pisca (1917), koje se bavi temom „teatra u teatru“, a poznata su i dela Tako je (ako vam se čini) iz iste godine i Henrik IV iz 1921. godine.

Povez: tvrd, Format: A5