Deset godina kasnije, u lusijani nije ostalo ništa od one vesele i zavodljive devojke kojoj je poznati pisac kloster diktirao svoje romane. Posle tragične smrti svog dečka, a zatim redom, njenih najdražih, lusijana živi u strahu osvrćući se na svaku senku, svakog prolaznika, podozrevajući da su te smrti metodična osveta smišljena protiv nje, krug koji će se zatvoriti tek sedmom žrtvom. U najvećem očajanju obraća se jedinoj osobi kadroj da uđe u klosterov zlokobni svet. Sveske sa zapisima henrija džejmsa i skofildova biblija biće ključ za putovanje bez povratka u najizvornije područje zla. Da li bi neki ubica mogao pažljivo da imitira slučajnost, da smisli geometriju smrti i da ostane nekažnjen? Kakva je kazna za one koji su nas lišili svega i naneli nam najveći bol? Posle međunarodnog uspeha neprimetnih zločina, giljermo martines je napisao intezivan i izuzetan triler, remek-delo koje ga ističe kao jednog od najvažnijih pisaca svoje generacije.

Ovo je knjiga koja me je odvela u centar paklenih krugova od kojih se sastoji svaki izuzetan triler, to jest u piščevu sobu u kojoj se začeo zametak romana poznatog klostera ali i zagonetnih smrti pod senkom njegove pretpostavljene i metodične osvete. Nesmotreni dodir po vratu vesele i zavodljive devojke lusijane kojoj kloster diktira svoje romane, bio je dovoljan da se razbaruši podnošljiv poredak sveta do granica nepodnošljivog zla u kojem počinju da se nižu smrti njenih najdražih. Da li je samo pisac u stanju da, vođen starozavetnom aritmetikom smrti „sedam za jednog“, imitira slučajnost i inicira osvetu izvršenu bez oružja, pomoću prirodnih elemenata? Matematičar i pisac, argentinac martinez navodi junake da igraju tango na život i smrt, pokazujući nam ovom besprekorno smišljenom knjigom kako su i u njoj, kao u životu, važni koraci. Samo jedan pogrešan i ...

Duboko u knjizi pokazao se njen doseg... Vešto vođena krimi priča, u kojoj lusijana živi u strahu, podozrevajući da će se niz prethodnih žrtvi okončati njenom, sedmom, smrću, pruža na uvid i pitanja koja nadmašuju grozničavost običnog suspensa. Smisao osvete, koja se suprostavlja pozivu praštanja, od medeje, hamleta, poniženih i uvređenih dostojevskog pa preko tolstojevog epigrafa „ane karenjine“: „moja je osveta i ja ću platiti, reče gospod“ – u romanu martineza dostiže jačinu neljudskog vapaja za zadovoljenjem pravde. Kakva je kazna za one koji su nas lišili svega i naneli nam najveći bol?

Prva rečenica glasi: „jednog nedeljnog jutra zazvonio je telefon, i da bih se javio, morao sam da se otrgnem od mrtvačkog sna.“

Poslednje rečenice glase: „ To će biti roman drukčiji od svih koje sam do sada napisao. Ne znam za vaš, rekao je, ali moj će imati srećan kraj...“

Kada bi ova knjiga bila grad: po njoj bi promicali automobili, vreva prolaznika, bezlična gužva u kojoj svaka senka predstavlja opasnost.

Dok držim ovu knjigu u rukama razmišljam kako je samo jedan nepromišljeni gest u stanju da nam potpuno preobrati život.

Preporuka za čitanje: čim još noćas pročitate ovu knjigu, nabavite i martinezove „neprimetne zločine.“

Format: 13x20
Broj strana: 184 strane