Svake večeri, Pjetro u iščekivanju stavlja uvo na Sarin stomak, da čuje da li nešto raste unutra. Njegova nada se pretvara u očaj svaki put kada shvati da Sara nije trudna. Jednoga dana, ona nestaje. Sve što ostavlja za sobom jeste poruka u kojoj piše: Zvala je tvoja majka, Mario je mrtav. Ko je Mario?

Ako je, kako piše Tolstoj, svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način, Pjetrova potvrđuje tu definiciju svojim načinom, zasnovanim na neizrečenim tajnama koje se prenose s generacije na generaciju. Mario, Pjetrov deda, borio se na ruskom frontu i vratio se toliko traumatizovan da više nikada nije mogao da živi normalnim životom, završavajući dane u specijalizovanoj ustanovi i potpuno odvojen od porodice. U život svog unuka vraća se tako što umire, i to istog onog dana kada Pjetrova partnerka Sara odlazi, ostavljajući ga da se nosi s ruševinama njihove veze i sa svim razlozima za njihov brodolom – onim očiglednim, i onim skrivenim.

Putovanje koje sledi, u Rusiju, i unazad, u prošlost, ispunjeno je pričama koje Mario nikada nije ispričao. I upravo tu, između starih fotografija i borbenih mapa, između sadašnjosti i prošlosti, Bajani ukršta tajne svih svojih junaka, žrtava tektonskih potresa istorije.

Tako ovo putovanje, sastavljeno od stvarnosti i sećanja, postaje nit koja ocrtava smisao romana: povratak u prošlost kako bi se pronašla hrabrost da se krene napred. Istančanim stilom, poetično, ali napeto i jasno, Andrea Bajani u svom romanu pripoveda o odgovornosti i tragediji pamćenja.

Povez: broš,
140x205 mm
250 str