Vil Frimen ima trideset i šest godina, ne želi decu, a ako njega pitate, uopšte ne razume zašto ih svi preporučuju. Živi u modernom stanu u Islingtonu, sa svojim CD-ovima i mnogo slobodnog vremena, zahvaljujući autorskim pravima za užasnu božićnu pesmu koju je njegov otac napisao 1938. godine. Međutim, Vil shvata prednosti samohranih majki, pogotovo ako liče na Džuli Kristi, pa se iz tih razloga pridružuje grupi roditelja koji podižu decu bez partnera i izmišlja dvogodišnjeg sina, čije odsustvo zahteva neprekidna komplikovana objašnjenja. Na scenu stupa Markus, kome su se rastali roditelji i koji počinje da se boji suza svoje majke za doručkom. Markusov napredak u novoj londonskoj školi usporavaju pogrešna garderoba, pogrešna frizura i nasledna ljubav prema muzici Džoni Mičel. U stvari, deca ga maltretiraju. Kad je slučaj već potpomogao da se susretne sa Vilom, koji zna kako treba da se oblače deca i da Kurt Kobejn ne igra za Mančester Junajted, zašto ga onda ne bi iskoristio u svoju korist?

251 str. - mek povez - 135x200 mm, izdavač: Alnari