Teofano, neobično lepu, slavoljubivu i nemoralnu ženu, krčmarevu kćer koja se popela na tron, vizantijska istoriografija optužuje za smrt svekra, Konstantina VII Porfirogenita, proterivanje s dvora njegove žene Jelene i nasilno zatvaranje u manastir njihovih pet kćerki, Zoi, Teodore, Teofano, Ane i Agate. Pripisuje joj se i ubistvo muževa Romana II i Nićifora Foke.
Angelos Terzakis u svom komadu Teofano dramatizuje priču o borbi za vlast, zaverama i prevratu na vizantijskom dvoru. Carica Teofano lukavo plete mrežu oko mladog i odanog Nićiforovog vojskovođe Jovana Cimiskija. On postaje njen ljubavnik, a ubrzo i saučesnik u svrgavanju cara Foke. Cimiskije preuzima carski presto i postaje novi vladar Vizantije, a Teofano ostaje izneverena žena i bivša carica.
Kroz dijalog uspešno se oživljavaju istorijski likovi i prohujala vremena. Dramaturg prati realnu liniju zapleta i u poslednjem činu Teofanino zlo se kao bumerang vraća njoj samoj. Replika upućena Jovanu Cimiskiju odzvanja gorkom iskrenošću: „Sada više nemaš prijatelje, imaš samo podanike. Sada si car.“

Format: A5, Broj strana: 118