Vane Ivanović je bio diplomac Kembridža, trkač na Olimpijskim igrama, podvodni ribolovac, oficir, brodovlasnik, filantrop, diplomata. Uz to i svetski putnik i član elitnih engleskih klubova.
Otac mu je bio Hrvat, a majka Srpkinja i roditelji su ga vaspitali da bude Jugosloven. Ali, takvo vaspitanje dobila su i mnoga druga deca… no malo ko se na kraju nije odrekao jugoslovenstva. Vane je međutim, ostao veran svojoj prvoj ljubavi čak i pošto je Jugoslavija devedesetih godina ubijena od svojih poludelih sinova i kćeri.

Kako pisati o Vanetu Ivanoviću, čoveku koji je ostavio iza sebe dve obimne memoarske knjige – uz to pisane odmereno i sa distancom, bez ikakvih uveličavanja i ulepšavanja i ne retko veoma samokritički? Može li se išta dodati ili oduzeti? Autobiografija Vaneta Ivanovića LX: memoari Jugoslovena izašla je 1977. na engleskom u Njujorku i Londonu. A 2010. pojavljuje se na našem jeziku u Beogradu knjiga Luke Mičete Vane Ivanović: između Tita i Draže (post scriptum jednog Jugoslovena)… Ona se doista može smatrati za drugi deo Ivanovićevih memoara.

Mičeti treba da budemo posebno zahvalni na trudu koji je uložio da knjigu obogati svojim komentarima i opširnim citatima… dajući na taj način pozadinu događaja o kojima se raspravlja i dočaravajući duh vremena. Doista, Mičetine fusnote su tako brojne i opširne da knjiga liči na naučni rad. Takođe, budući da se u njoj mnogo govori o Drugom svetskom ratu na našim prostorima (najviše o sukobima između partizana i četnika, kao i o jugoslovenskoj kraljevskoj vladi u emigraciji), doprineće i našoj istoriografiji.

Iz predgovora Alekse Đilasa

pismo: latinica
strana: 600
format: B5
povez: Broš