Radovi objavljeni u zborniku bave se statusom žanrova (književnih, umetničko-dokumentarnih, novinskih) u periodici, i načelnim pitanjem da li je periodika samo okvir u kome postoje uobličeni, gotovi žanrovi, koji bivaju dalje distribuirani i transferisani, ili časopisni kontekst ima udela u izboru žanrova, njihovom trajanju, transformacijama, iščezavanju i stvaranju novih.

Istraživanjima su pokriveni brojni žanrovi: novinski (feljton, reportaža, izveštaj), humoristično-satirični (kozerija, humoreska, satirična pesma, priča, basna, parabola), karikatura kao „dvostruki žanrovski oblik“, književna, pozorišna, likovna i muzička kritika, kao i neki drugi sitniji, a za periodiku važni žanrovi, kao što su uvodnik, pisma čitalaca, beleške, nekrolozi, ili pak dijalogični žanrovi poput manifesta, polemika i pamfleta, koji su u najtešnjoj vezi sa književnom periodikom. Skreće se pažnja na značaj časopisnog konteksta kada su u pitanju samostalni „čisti“ žanrovi, kakvi su roman, pripovetka, pesma, basna, odnosno na promene i svojevrsne mutacije kojima podležu neki od klasičnih žanrova, poput biografija ili portreta znamenitih ličnosti iz prošlosti, kada se nađu u časopisnom okruženju.

Na širokom i heterogenom polju književne periodike bolje se uočavaju ne samo složena idejna i duhovna vrenja, poetički pomaci, rezovi i raskidi sa postojećim ili književnim konvencijama prethodnih epoha, već se stiče i dinamičniji uvid u žanrovski repertoar određene epohe. Istoričarima književnosti proučavanje žanrovskih oblika u časopisima je bitno i stoga što se tu, u većoj meri no kada se pojavljuju van časopisnog konteksta, pokazuje njihova povezanost sa spoljašnjim činiocima i dobija potpuniji uvid u njihove unutrašnje promene.

Format: 25 cm
Broj strana: 575
Povez: Broš