JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH RANOHRIŠĆANSKIH MISLIOCA U SVOM NAJBTNIJEM FILOZOFSKOM TRAKTATU O SUŠTINI LJUDSKOG BITISANJA I ODNOSU PREMA BOGU I SVETU...

Avgustin (Aurelius Augustinus, ili sveti Avgustin) rođen je 13. 11. 354. god. (Alžir), a umro 28. 8. 430 (Alžir). Najpre paganin (manihejac) u tadašnjem latinskom carstvu, uprkos majci hrišćanki (sv. Monika u Katoličkoj crkvi), preobratio se pod uticajem biskupa Ambrozija (sv. Ambrozije) u hrišćanina i sam 387. godine, u Milanu. Napustio je, posle toga, poziv profesora kojim se dotle bio bavio (Tagasta, Kartaga, Rim), da bi prihvatio izvestan vid monaškog života u severnoj Africi, a potom i crkvena zvanja (biskup u Hiponu 395. godine). Ostavio je stotinu dela, i njegov je teološko-filozofski autoritet neosporan.

Sveti Avgustin, koji je među ranohrišćanskim misliocima važio kao apologeta, nastojaće svom svojom revnošću da šturu misaonost skripturalnih naznaka podrži obilato vlastitom racionalnošću, ne bi li se ova u svome dovršenom obliku pokazala saglasnom i logički neospornom. Mireći laicističku grčko-rimsku tradiciju s višestruko disparatnim hrišćanskim otkrovenjem, priveo ga je do onog (uprošćenog) oblika kakvim ga hrišćanska crkva iskazuje do danas.

Format: 14X20.5CM
ISBN: 978-86-7346-742-9
Povez: broširan
Pismo: latiinica
Br. strana: 103