Klasična knjiga mena ili Klasična knjiga promena (Jiđing ) ili Knjiga promena je od samih početaka, i na Istoku i na Zapadu, ponela opis „tajanstvene" i „zbunjujuće" knjige. Ima istraživača koji je stavljaju isključivo u krug konfučijanskih klasičnih spisa. Činjenica da je nastajala vekovima pre nego je konfučijanizam kao društveni fenomen i filozofski pravac zaživeo dovoljan je razlog da se Klasična knjiga mena smesti u daleko širi okvir.

Uvodna napomena prevodioca

Ovaj, da ga tako nazovem, uvod u srpski prevod ovog izdanja Ji Đinga ima za zadatak da čitaoca – u kratkim crtama – uvede u istorijske, filozofske i kulturološke osnove ovog izuzetnog dela. U tu svrhu sam se pozvao na određene delove teksta koji su mi se činili relevantnim a koji se nalaze u različitim poglavljima ove knjige, kao i na neke skorašnje recenzije, sve iz razloga dobijanja jednog sažetog pregleda koji će olakšati čitaocu razumevanje i pojasniti osnovne principe i ideje iste.
U svom uvodu, pod naslovom KORI­ŠĆE­NJE KNJIGE PROMENA, Richard Wilhelm daje podelu na Knjigu Proročanstva i na Knjigu Mudrosti, gde navodi razloge i svrhu njenog korišćenja. U istom uvodu, pod naslovom ISTORIJA KNJIGE PROMENA, on, takođe, daje sažetu istoriju nastanka i razvoja Ji Đinga. U svom kratkom istorijatu prevoda Richard Wilhelm navodi da je prevođenje na nemački jezik trajalo deset godina i da se prvo nemačko izdanje pojavilo 1924. godine. Vrlo važnu podršku i pomoć kod prevoda R.Wilhelm je imao u svom duboko poštovanom učitelju i mudracu Lao Nai Hsuanu, koji mu je, kako sam kaže, „otvorio misli u čuda Knjige Promena“. U uvodu u treće englesko izdanje Hellmut Wilhelm, inače sin Richarda Wilhelma, pored ostalog, objašnjava kako i zašto je došlo do podele na tri knjige. Dok u svom predgovoru C. G. Jung, pored izuzetne makro-mikrokosmičke analize Ji Đinga, vrlo uverljivo prikazuje Ji Đing na delu. Ovo izdanje Ji Đinga, prevedeno i sastavljeno od strane R. Wilhelma,
po mnogima je i dan-danas jedno od najmerodavnijih.

Prvo englesko izdanje pojavilo se 1950. godine u prevodu C. F. Baynessa. Bayness u svojoj uvodnoj napomeni govori o tome da je posebna želja Richarda
Wilhelma bila da se knjiga prevede na engleski jezik, kako bi bila dostupna što većem broju čitalaca. On takođe navodi kako ga je, tokom njegovih studija Analitičke psihologije u Cirihu, Carl G. Jung zamolio da se prihvati prevoda na engleski jezik uz superviziju Richarda Wilhelma. Nažalost, prerana smrt R. Wilhelma (1930) i drugi svetski rat učinili su da se ovo englesko izdanje pojavi tek dvadeset šest godina posle nemačkog.

Ovaj srpski prevod Ji Đinga baziran je na trećem engleskom izdanju (1968), dok je u određenim spornim situacijama korišćen i R. Wilhelmov nemački prevod. Kao u engleskom prevodu, tako i ovde u srpskom, fusnote koje nisu u zagradama su R. Wilhelma, C. G. Junga (Predgovor) i H. Wilhelma (Uvod u treće izdanje), dok su fusnote u pravougaonim zagradama C. F. Baynessa, fusnote u velikim zagradama su prevodioca na srpski jezik.

Pismo:latinica
Strana:639
Format:24 cm
Povez:tvrd