Kortes nije jedini konkistador koji je zapisivao svoje podvige, međutim, jedini je čiji spisi nisu prost hronološki sled događaja, pošto je forma pisma ili izveštaja dopuštala da autor iznese i svoja viđenja i zaključke osim puke faktografije. Sva pisma-izveštaji namenjena su istoj osobi, Karlu V, vladaru Španije i Svetog rimskog carstva.

Pisma-izveštaji o osvajanju Meksika, svakako, nisu koherentno književno delo, već su to dokumenti pisani u različitim trenucima, mestima i situacijama. Ipak, moguće ih je čitati u jednom dahu, kao da je reč o poglavljima pustolovnog romana.


Iz knjige:

Pola lige pre ulaska u Temištitan, na raskrsnici drugog puta koji do ovog dolazi sa obale, nalazi se vrlo jako utvrđenje sa dve kule okružene bedemom širine četiri stope i sa samo dve kapije, jednom za ulaz, drugom za izlaz. Više od hiljadu ljudi došlo je da me vidi i razgovara sa mnom; sva gospoda iz grada behu raskošno obučena. Prišavši mi, izveli su sledeći obred: svako ponaosob dodirnuo je rukom zemlju i zatim je poljubio. Čekao sam skoro čitav čas da svako od njih učini to isto. Nedaleko od grada nalazi se drveni most širine deset koraka, koji se pruža između dva dela puta preko procepa u nasipu kojim protiče voda. Most je pogodan za odbranu grada jer se po potrebi mogu ukloniti duge i široke grede od kojih je sačinjen. U ovom gradu ima mnoštvo sličnih mostova, o čemu ću Vašem veličanstvu pisati kasnije.

Kada smo prešli ovaj most, Mutesuma je izašao da nas pozdravi u pratnji dve stotine velikaša, bosonogih i odevenih vrlo raskošno, ali ipak različito od nas. Poređali su se u dve kolone s obe strane veoma široke i lepe ulice, koja je tako prava da se sa jednog kraja može sagledati drugi. Dugačka je oko dve trećine lige, a s obe strane nalaze se velike i prekrasne kuće i hramovi. Mutesuma je koračao sredinom ulice između dvojice poglavica. Jedan od njih bio je uvaženi velikaš koga su doneli u nosiljci da razgovara sa mnom, a drugi je bio Mutesumin brat, vladar Istapalape, koju sam tog dana napustio. Svi su bili slično odeveni, samo je Mutesuma na nogama nosio sandale, dok su druga dvojica bili bosi i s obe strane su držali Mutesumu za ruke. Sjahao sam i krenuo ka njemu da ga zagrlim, ali me dvojica velikaša zaustaviše i rukom mi pokazaše da ne smem da ga dotaknem, a zatim i oni izvršiše pomenuti obred ljubljenja zemlje. Posle toga, Mutesuma je zatražio od svog brata da ostane sa mnom i da me povede za ruku, dok je on išao nešto ispred nas sa drugim velikašem. Pošto mi se obratio, svi ostali postrojeni u dve kolone takođe su mi prišli, nešto mi rekli i potom se vratili u stroj.

Kada sam napokon dočekao da mu se lično obratim, skinuo sam sa vrata ogrlicu od bisera i staklenih perli i stavio je oko njegovog. Ubrzo nam je prišao njegov sluga noseći dve ogrlice od crvenih školjki uvijene u platno; sa svake ogrlice visilo je osam zlatnih ukrasa dugačkih čitav pedalj. Mutesuma mi ih je stavio oko vrata i zatim smo nastavili da hodamo uz ulicu dok nismo došli do ogromne prekrasne kuće namenjene za naš boravak. Uzeo me je za ruku i poveo do velike sale koja je gledala na dvorište iz kojeg smo upravo ušli. Pokazao mi je rukom da sednem na njegov presto, a zatim je otišao rekavši mi da ga sačekam. Nedugo zatim, kada su se svi moji ljudi već udobno smestili, vratio se sa mnoštvom raznog nakita i dragocenosti od zlata, srebra i ukrasnog perja, kao i pet-šest hiljada pamučnih tkanina, vrlo raskošno i lepo izvezenih i ukrašenih. Uručivši mi te poklone, seo je na drugi presto koji su postavili tik uz onaj na kome sam sedeo i rekao sledeće :

„Već odavno iz spisa naših starih znamo da niko od stanovnika ove zemlje nije starosedelac već došljak iz dalekih krajeva. Mi, takođe, znamo i da je jedan vrhovni poglavica doveo naš narod u ovu zemlju, da bi se potom vratio u svoju otadžbinu i posle mnogo godina ponovo došao, ali tada su se već svi ljudi koji su ostali oženili ženama starosedelaca, sagradili sela i podizali decu. Kada je poželeo da ih vrati nazad, oni nisu pristali; nisu ga više priznavali ni za svog gospodara i on ih je napustio. Oduvek smo smatrali da će njegovi potomci ponovo doći, osvojiti ovu zemlju i potčiniti nas. Zbog toga, kako tvrdite da dolazite iz zemlje u kojoj se Sunce rađa i kako nam govorite o velikom vladaru koji vas je poslao ovamo, čvrsto verujemo da je on naš drevni gospodar, posebno zato što kažete da on već dugo zna za nas. Prema tome, budite uvereni da ćemo vas slušati i držati za gospodare u ime vašeg velikog vladara o kome govorite. Takođe, jemčim vam da se neće dogoditi bilo kakva izdaja. U svim zemljama kojima gospodarim, možete zapovedati prema svom nahođenju i svi će vas slušati. Sve naše sada je i vaše. Dakle, pošto ste sada u svojoj zemlji i kod svoje kuće, odmorite se od teškoća i napora kroz koje ste prošli na svom putu i od bitaka koje ste bili, jer mi je poznato sve šta vam se događalo od Puntunćana dovde, a znam i takođe kako su vam ljudi iz Sempoala i Taskalteka loše govorili o meni. Verujte samo sopstvenim očima, jer jedni su moji otvoreni neprijatelji, a drugi bivši podanici koji su iskoristili vaš dolazak da se pobune protiv mene i zadobiju vašu milost. Znam i da su vam govorili da su zidovi i podovi moje kuće sagrađeni od zlata, da sam ja bog, te da to i sam za sebe tvrdim, i još mnogo drugih izmišljotina. Kuće su, kao što možete videti, od kamena, gline i maltera.“

Zadigao je svoju odeždu i pokazao mi telo, dok je rukom stiskao trup i nadlaktice:

„Vidite li da sam od krvi i mesa kao i vi i svako drugi, da sam smrtan i sačinjen od tvari. Vidite li kako su vas lagali? Istina je da imam zlata koje sam nasledio od svojih predaka, sve što imam mogu vam dati uvek kada zatražite. Sada ću, pak, otići u druge kuće u kojima takođe živim. Ovde vi i vaši ljudi imate na raspolaganju sve što vam može zatrebati, niko vam neće nauditi, jer vi ste sada, ponavljam, u svojoj zemlji i u svom domu.“

Odgovorio sam mu najbolje što sam umeo, uveravajući ga da je Vaše veličanstvo upravo taj gospodar koga su očekivali, a zatim je Mutesuma otišao. Posle njegovog odlaska doneli su nam piletine, hleba, voća i drugih potrepština. Tako sam proveo šest dana, vrlo dobro opskrbljen svime što mi je bilo potrebno, a druge poglavice su mi stalno dolazile u posetu.

Već sam, presveti gospodaru, na početku ovog izveštaja pomenuo kako sam krenuo u potragu za Mutesumom napustivši Vera Krus u kojem sam ostavio stotinu pedeset ljudi da završe izgradnju utvrđenja. Govorio sam i o tome kako sam mnoge gradove i oblasti u okolini pomenutog grada potčinio kraljevskoj vlasti Vašeg veličanstva i umirio stanovništvo.

povez: broš, Format: 15.5 x 23.5, Broj strana: 416