Vikamov pogled na srednji vek je svež i metodološki opravdaniji od onih koji su mu prethodili. Sagledavajući period od 400. do 1000. godine nove ere iz ugla političke, društvene, ekonomske i kulturne istorije, autor se istovremeno obračunava sa najmanje dva „velika narativaˮ koji predstavljaju opšte mesto dosadašnjih proučavanja ovog istorijskog poglavlja. Prvi, modernistički, sadržan je u odviše često rabljenoj pretpostavci da je srednji vek bio kakvo mračno doba necivilizovanih naraštaja. Drugi pak, nacionalistički, srednji vek interpretira kao vreme „rađanja“ Evrope ili pojedinih evropskih nacija. Želeći da se razračuna sa ovakvim, ponešto mitizovanim predstavama o srednjem veku, Vikam ispisuje povest ovog razdoblja imajući u vidu najnovija saznanja, ne samo iz istoriografije, već i istorije umetnosti i arheologije.

Celokupno razmatranje, kao svojevrsna kruna Vikamove duge i uspešne univerzitetske i naučne karijere, zasnovano je na retkom uvidu u relevantnu literaturu i širok dijapazon izvora, što pisanih što materijalnih; s tim na umu, delo pred nama treba posmatrati i kao dragocen bibliografski resurs za eventualna nova, samostalna traganja na polju ranosrednjovekovnih studija.

Кris Vikam je britanski istoričar (1950) i akademik, profesor emeritus srednjovekovne istorije na Oksfordskom univerzitetu. Prethodno je skoro trideset godina svoje karijere proveo je na Univerzitetu u Birmingemu.

Autor je brojnih nagrađivanih knjiga i stručnih radova u kojima se bavi istraživanjem srednjovekovne društvene istorije, fokusirajući se s jedne strane na ekonomsku istoriju i arheologiju, a sa druge, na kulturnu istoriju i politiku.

Povez: mek povez
Pismo: ćirilica