„Direktni govor pravog ja ređi je stil. Većina nas nikad nije nešto više
od gužve kontradiktornih i komplementarnih ja.
Naše pravo ja, ukoliko je naša vera u to da ga posedujemo opravdana
najčešće je nemo... kao da je nemost sveopšta
odlika pravog ja. Kad istinsko biće ili pravo ja pronađe jezik i pođe mu
za rukom da progovori, to je sigurno zaslepljujući
događaj.“
Ted Hjuz o poeziji Silvije Plat

Halucinantna, violentna, puna „buke i besa“, poezija Silvije Plat je po A. Alvaresu rezultat svesno odabranog puta u smrt, po Mardžori Perlof ona je upravo sublimacija borbe za lično preživljavanje. Različite interpretacije njene poezije, mahom izazvane trenutnim književno-teorijskim modnim trendovima (Elijade i inicijacija; ispovedna struja; feministička kritika) omogućile su niz različitih čitanja, približavajući se ili udaljavajući od „konačnog čitanja“ onoliko koliko su sami interpretatori posedovali imaginativnu moć i originalnost mišljenja. Pre svog spektakularnog „ranog odlaska“ Silvija Plat nije bila nepoznata pesnikinja, ali ne i neko na koga će pasti opklada za pesnika veka. Jedna zbirka poezije, Kolos, i autobiografski roman Stakleno zvono, objavljen pred samu smrt pod pseudonimom Viktorija Luka, nisu bili dovoljni da joj obezbede književni rejting koji je u tom trenutku već uživao njen muž, engleski pesnik Ted Hjuz. Njen uspon počinje posle njene smrti i predstavlja neku vrstu literarnog uskrsnuća ne tako čestog u istoriji književnosti.

Format: 21 cm
Broj strana: 253