"Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom koja ne bi bila previše proza ni previše poezija i dopustila bi sporazumevanje, ne izlažući nikoga, ni autora ni čitaoca mukama višeg reda."
Česlav Miloš, Ars poetica (1968)

Ovu "formu" Miloš je obilno koristio i u ranijim svojim delima, ali posebno u knjigama napisanim devedesetih godina. Izraziti primer ovakvog dela je Pas krajputaš, zbirka beležaka, priča, filozofskih razmatranja, u čemu je sažeto sve ono o čemu je pesnik godinama razmišljao, sanjao, čega se sećao, što je zapažao... Refleksivna, u njoj se smenjuju oduševljenja životom i svetom sa svešću o prolaznosti i kraju svega. Javlja se i potreba za svođenjem životnog balansa, preispitivanjem vere, a čak i pokušaja da nađe uzor.

Miloš nije zainteresovan samo za svoje lične probleme, niti pitanje rodne Litvanije ili Poljske. Interesuje ga isto toliko pusto ostrvo Pacifika, na kojima su jedini trag postojanja ljudi otisci prstiju u pećini, o kojima piše pesnik Robinson Džefers, kao i tragedija Indijanaca silom obraćenih u katoličku veru, a takođe razmišljanja žene Čarlsa Darvina koji je svojim teorijama podrio autoritet crkve... Sudbina velikih i talentovanih umetnika koji su za života prezirani i proganjani, siromašni, slavljeni tek posle smrti, poput Slikara Pola Sezana, ostavlja snažan utisak. Kao i u većini svojih dela Miloš na prošlost, sadašnjost i budućnost gleda sub specie aeternitatis, iz perspektive večnosti.

Format: 21 cm
Broj strana: 280