”Srpska sintaksa” je opširno predstavljanje sintakse srpskog (srpsko-hrvatskog) jezika na osnovama stare i moderne evropske i slavenske sintaksičke teorije. Glavne probleme čine učenje o rečeničnim grupama i učenje u grupama reči, tj. taksemika i tagmemika, kao i subordinirajuće i koordinirajuće strukture oba tipa. Velika pažnja posvećena je predikativnosti, tj. prirodi rečenice i njenoj strukturalnoj i funkcionalnoj strani. Pod nazivom ’rečenica’ u ovoj knjizi nalaze se samo predikativne jedinice govora kao ’iskaza’ (’izjave’), dok su nepredikativne opisane, klasifikovane i karakterizovane kao posebne sintaksičke forme. Na osnovu toga nastale su višečlane strukture kao produkti ’kondenzacije’ govornog lanca, tj. prvobitno jednostavno jedni iza drugih stavljeni sintaksički nepovezani samostalni iskazi. Kompleksne strukture su shvaćene pomoću ulančavanja ovih jedinica. Tako autori objašnjavaju raznolikost sintaksičkih odnosa delom kao različite stupnjeve raščlanjivanja tih jedinica u globalnoj strukturi – strukturalnoj ’kondenzaciji’ govora. Istorijska ili evolutivna perspektiva lingvističkog objašnjenja je na ovaj način ponovo aktuelizovana i pored drugih načina objašnjenja shvaćena kao teorijski produktivna.

ćirilica, tvrdi povez, 1650 str., 24 cm