Kao što je bilo u klasičnim fašističkim državama, demokratija je skoro potpuno iščezla i održava sa samo u proceduri izbora predsednika države (gde je takođe kontrolisana kompleksnim izbornim sistemom) ili na najnižim lokalnim i nevažnim nivoima. Važne odluke se donose od ekspert timova i tela krupnih finansijskih korporacija. Demokratija je verovatno samo neka veoma vešta metoda za održavanje na vlasti koja mora da dopusti da ta vlast bar teorijski može da se promeni. Namera du se postigne što viši nivo pravde je sadržana u njenom konceptu, ali se aktualizovanjem te namere sama demokratija opravdava. Kad viši interesi ovaj proces ugrožavaju, dobijamo neku vrstu fašizma, i to je ono što danas često imamo u tzv Zapadnom društvu.
Suština pretpostavke je da su SAD postavile previsok ali pogrešan moralni cilj - uništenje druge nuklearne sile i time, koristeći utilitarnu logiku, došle do zaključka da su sva sredstva dozvoljena kako bi se taj cilj ostvario. Taj cilj smatra se "opravdava" gotovo sve druge na moralnoj lestvici niže rangirane amoralne akte, ako su u službi istvarenja tog cilja. To bi bila suština MEITa. Kako to nije razvijena ideologija već jedna trivijalno pogrešna stategija, verovatno se konflikt može rešiti kroz dijalog između dve strane.

pismo: ćirilica
strana: 204
format: A5