Predmet knjige je politička upotreba smrti, leša i groba. Ovaj drugi problem sigurno bi bio jednostavniji da su šarolike upotrebe smrti lako prepoznatljivi deo ideologija koje propisuju društvenointegrativne vrednosti kojima treba uokviriti smisao okončanog življenja. Ali nije reč samo o državi, nego i o društvu. Tanatološki sadržaji su uvek deo i manje upadljivih vrednosti na kojima počiva širi moralni poredak. Smrt, naime, ne koriste samo političari, nego ova ima važno mesto i u široj simboličkoj strukturi opštenja i kod pravdanja moći raznih društvenih autoriteta. Upravo stoga što se značajni mrtvi neretko svojataju kao integrativni simboli raznih segmenata poretka živih, treba istraživati njihovu direktnu i posrednu političku ulogu. Kritička tanatologija ide korak dalje i istražuje društvene nejednakosti kod umiranja i ideološku upotrebu smrti.

Najpre je nužno pružiti bar okvirni odgovor na pitanje kako se preko pogrebnih rituala povezuje smisao života pojedinca sa osmišljavanjem političke aktivnosti vladajućih grupa i klasa? Da li je i u kojoj meri smrt javne ličnosti važna kao spona oba smisla? Na konkretnijem planu to znači dekonstruisati dramaturgiju političkih rituala oko smrti, odnosno pokazati kako vlast preko sahrana, groba i komemoracija kontroliše podvlašćene? Drugim rečima, kakve političke poruke šalju grupe koje kontrolišu javni odnos prema umiranju i prema smrti (u koju žrtvenu grupu svrstavaju umrle javne ličnosti, za koje ih vrednosti vežu, kakav pogrebni ritual organizuju, kako uređuju groblja i sl.)?

Iz Predgovora

pismo: Latinica
strana: 426
format: 150 x 230 mm
povez: Broš